Zavičajna zbirka Gradske biblioteke
Pančevo
Pančevo je jedan od gradova koji se odlikuju izuzetno velikom i bogatom
kulturnom baštinom. Dovoljno je ukazati samo na podatak da je u Pančevu
u prošlosti postojalo 46 štamparija koje je u Pančevačkoj bibliografiji
zabeležio Miodrag Živanov, izvanredan bibliograf i naš zavičajac. Najznačajnija
je bila "Izdavačka knjižara i štamparija Braće Jovanovića".
U njoj je, za više od 40 godina postojanja i rada, štampano 2.601.050
primeraka knjiga, što predstavlja ogroman kapital.
Naše zavičajno područje svih ovih godina je davalo izuzetne kadrove u
raznim oblastima kulture, umetnosti, obrazovanja, kao i u privredi, zdravstvu,
sportu i sl.
Dovoljno je podsetiti se na Jovana Pavlovića, urednika Pančevca,
prota-Vasu Živkovića, pesnika i revolucionara, Milana Ćurčina, Zmaja,
Nikolu i Kostu Milutinovića, čuvene profesore i književnike Isidoru Sekulić
i Miloša Crnjanskog, naučnika Mihajla Pupina, slikare Konstantina Danila,
Uroša Predića, i na bezbroj drugih stvaralaca iz prošlosti Pančeva, kao
i one koji su danas u zenitu svoga stvaralaštva.
Zavičajno odeljenje predstavlja najmlađi organizacioni sektor u Biblioteci
u kome se čuva i neguje neprocenjiva vrednost našeg grada - njegova kulturna
istorija. Odeljenje je počelo sa radom 1974. godine, iako je materijal
prikupljan i čuvan znatno ranije.
Zbirka je namenjena za najrazličitija istraživanja, za specifične slučajeve
izučavanja zavičajnog područja; za izradu bibliografija, za izlaganje
na izložbama, kao i za edukativni rad iz svih oblasti.
Zbirka ima muzejski karakter. Prikuplja i čuva sav pisani i štampani materijal
koji se odnosi na kulturnu, političku i ekonomsku istoriju zavičaja; sakuplja
dela autora koji žive ili su rođeni na zavičajnoj teritoriji (Pančevo
i okolina), ili su duhovno vezani za ovu teritoriju. U zbirci se prikupljaju
knjige pančevačkih izdavača i štampara bez obzira na jezik. Takođe se
skupljaju knjige koje su izuzetno kulturno dobro i rariteti, a prema ostalim
kriterijumima ne pripadaju zavičaju.
Prikupljaju se i sve serijske publikacije sa zavičajne teritorije. Sakuplja
se i neknjižni bibliotečki materijal ako podleže osnovnim kriterijumima
u pogledu autorstva, teme, izdavača i mesta izdanja.
Danas u zbirci ima ukupno 8.187 zavičajnih knjiga i preko 250 zabeleženih
naslova novina i časopisa. Kao deo posebnog fonda tzv. neknjižne građe
obrađene su 252 razglednice.
Zastupljeno je dvanaest jezika. Najveći deo knjiga je na srpskom jeziku,
mada za izučavanje prošlosti postoje i brojna dela na mađarskom i nemačkom
jeziku.
Informacioni instrumenti našeg zavičajnog odeljenja su: imenski katalog
za knjige i periodiku po jezicima, katalog pančevačkih štamparija do 1941.
godine, katalog edicija, katalog stare i retke knjige, kao i razne pomoćne
kartoteke: akcesorna, tematska i predmetna.
Stvaranje bibliotečke dokumentacije o zavičajnoj građi specifičan je posao.
Znamo da pravi ukus autentičnosti daju upravo oni podaci koji se ne mogu
naći u enciklopedijama ili drugim bibliotekama. Do ovih podataka dolazi
se na licu mesta, u neposrednom kontaktu sa pojedincima, pojedinim ustanovama
odnosno društvima. Utoliko je veća radost kada se dođe do vrednih podataka
za kojima se nekad godinama bezuspešno traga.
Sve više učenika, studenata i istraživača obraća se Biblioteci radi literature
za izradu domaćih, seminarskih i drugih stručnih radova zavičajnog karaktera.
Pripremajući članke i reportaže, novinari proučavaju materijal koji se
nalazi u zavičajnoj štampi ili knjigama, a sve više se traže podaci o
životu određenog kraja i prilikom snimanja filmova ili programa za televiziju.
Povodom proslava ili raznih jubileja, organizacije, ustanove i pojedinci
traže literaturu o zavičaju radi osvetljavanja događajâ sa istorijskog
aspekta, a često je takvo istraživanje potrebno i za izradu dugoročnih
planova, čemu obično prethodi retrospektivno izučavanje određene pojave,
određene grane privrednog života, itd. Biblioteka je, prema tome, dužna
da poseduje traženi materijal, da ga učini dostupnijim i da stručnim savetima
i izradom bibliografija zadovolji zahteve istraživačkog rada na svom području.
Posthumno prikupljanje rukopisa i podataka o zavičajnim piscima i poslenicima
još jedna je od aktivnosti Zavičajnog odeljenja.
Poseban značaj ima i Godišnja nagrada Gradske biblioteke koja se dodeljuje
od 1994. godine za najbolje ostvarenje zavičajnog pisca u tekućoj godini.
Do danas je ovu nagradu primilo osam zavičajnih pisaca.
Istraživanje i popularisanje zavičajne građe i stvaralaca vrši se i putem
organizovanja naučnih skupova kao što su "Kulturno-istorijska prošlost
i razvoj bibliotekarstva u Pančevu" (1994); "Knjiga za narod"
(1997); "Književna topografija Pančeva" (2001). Materijal sa
prva dva skupa publikovan je u okviru vanrednog izdanja pančevačkog časopisa
Sveske, a Književna topografija Pančeva
štampana je kao posebna, luksuzna publikacija koja, po rečima Miodraga
Matickog, predstavlja "pouzdan vodič kroz kulturnu istoriju Pančeva".
Uz zavičajnu, čuva se i zbirka stare i retke knjige, kao i još dve značajne
zbirke: biblioteka ruske kolonije i biblioteka Graničarskog puka iz vremena
Vojne granice.
|
